Heavy on my heart

Kazu da je ljubav pokretac svega,nekada sam se smejao tome i mislio kako je moguce nekoga toliko voleti da ti on bude razlog zbog koga ustajes i lezes,zbog koga radis stvari koje inace ne bi radio...U tom periodu sam se smejao tome i cudio se ljudima koji tuguju zbog ljubavi jos uvek ne shvatajuci tu opaku stvar,ne znajuci jesam gay ili bi ili str8 drzao sam se dalje od svega toga,imao neke zacrtane ciljeve i nevidjenu zelju da ih ostvarim...

Jesen 2005-te je bila godina kada sam se preselio u Beograd i spremno docekao polazak na fakultet,i pre toga sam provodio u Beogradu dosta vremena ali ovo je bilo nesto sasvim novo jer sam po prvi put sam ziveo bez igde ikoga...Isao sam na fax,vracao se u stan,izlazio,druzio se sa drustvom,rodbinom i ucio se kako je to ziveti sam sa sobom...

Ljudi koji me poznaju znaju da volim da bude u pokretu i da izlazim,svako vece novi kafici i vracanje kuci u ranimjutarnjim casovima kad ljudi vec krenu na posao mi nije bilo strano.Na moju srecu ili nesrecu (vise cak i nje znam sa sadasnje perspektive da li je sreca ili ne) 29.decembra iste godine pozvan sam na pice sa prijateljima,oblaceci se mislio sam samo kako sto krace da se zadrzim i da se vratim sto pre kuci da spavam.Guzva,zamagljen kafic pun dima,losa muzika,puno pivskih flasa na stolu i dobro drustvo nateralo me je da ostanem duze nego sto sam planirao...Par metara dalje stajao je ON,visok,crn,ubitacno zgodan i gledao u nasem pravcu,primetio sam ga ali sam pomislio da se tripujemi zaboravio na njega.Pivo je uradilo svoje i resih da odem do wc-a,izlazeci iz kabine video sam ga kako stoji okrenut i pere ruke,prisao sam pustio vodu da ih i ja operem i onda mi se obratio.

-Maleni ja sam ovde usao zbog tebe.

Pogledao sam oko sebe i video da nema nikoga i pomislio e do kur*a znaci ovaj se meni obraca,prao sam ruke i pravio se da ga ne cujem,u glavi mi je bubnjalo i nisam mogao da verujem da me muskarac muva i to na sred wc-a...

-Jel mogu da dobijem broj telefona?

Uh sta sad da radim jbt pomislio sam,zatvorio cesmu i rekao mu pisi...I tako je sve pocelo,nesto sto je dugo trajalo,sto se davno zavrsilo ili se uopste i nije zavrsilo...To ne znam...Samo znam da je tad pocelo,sa njim,koga i dan danas zovem Zverka,jbg podsetio me na lika iz sex i grada,ipak je bio stariji 8 godina i imao je taj nedojebano smekerski stav i pogled...Posle njega je bilo i lepsih i zgodnijih,romanticnijih i duhovitijih ali on je bio taj koji me je naucio da se ne treba smejati unapred necemu sto ne razumes,pokazao mi je kako se voli,pati i kako je kad ti srce zaigra zbog nekog...U narednom periodu naucio sam da stvarno postoje osobe kojima zelis da podredis svoj zivot,i da zbog njih zivis...Vise se ne smejem kad neko kaze da je tuzan zbog ljubavnih problema ili kad neko poludi od zaljubljenosti,samo mudro klimam glavom...

Sve u svemu on je taj od koga cu krenuti celu pricu,jer je bio tu i kad je trebalo i kad je nije,on je taj koji je pomogao da na jednoj sirokoj raskrsnici sa bezbroj puteva izaberem onaj koji je pravi a i u ostalom on je taj koji je i dan danas tu,doduse s vremena na vreme ali je uvek tu kada nesto zatreba,zato pocinjem sa njim...